Leti kao orao!

ORAO
Pošao jednom neki čovjek u šumu, da bi potražio pticu koju bi mogao ponijeti kući. Uhvatio je mladog orla, donio ga kući i stavio u kokošinjac meÄ‘u kokoši, patke i purane. Hranio ga hranom za perad iako je on bio orao, kralj ptica.
Nakon pet godina čovjeka je posjetio neki prirodoslovac. Kad su prolazili vrtom, rekao je ovaj: »Ona ptica tamo nije kokoš, ono je orao!«
»Da« kazao je čovjek, »to je točno, ali ja sam ga uzgojio kao kokoš. On više nije orao, nego kokoš i onda ako su mu krila tri metra široka.«

»Ne«, rekao je drugi, »to je još uvijek orao jer on ima srce orla. To će mu pomoći da se visoko vine u zrak.«
»Ne, ne,« kazao je čovjek, »on je sada prava kokoš i nikada neće letjeti kao orao.«
Potom zaključiše, da će načiniti probu. Prirodoslovac je uzeo orla, podigao ga uvis i rekao mu zaklinjući ga: »Ti koji si orao, koji pripadaš nebu, a ne zemlji, raširi svoja krila i leti!«
Orao je sjedio na visoko ispruženoj šaci i ogledavao se. Iza sebe je vidio kokoši kako kljucaju svoje zrnje i skočio k njima dolje.
ÄŒovjek je progovorio: »Kazao sam ti, on je kokoš.« »Ne«, rekao je drugi, »on je orao. Sutra ću pokušati još jednom.«
Drugog se dana popeo sa orlom na krov kuće, podigao ga uvis i progovorio: »Orle, ti koji si orao, raširi svoja krila i leti!« Kad je orao opet ugledao kokoši kako čeprkaju u dvorištu, skočio je iznova dolje k njima i pridružio im se.
Tada je čovjek ponovio: »Kazao sam ti, on je kokoš.« »Ne,« odvratio je drugi, »on je orao i ima još uvijek srce orla. Dozvoli nam da još jednom pokušamo; sutra ću ga pustiti i on će odletjeti.«
Slijedećeg je jutra poranio, uzeo orla i iznio ga daleko iz grada do podnožja visoke planine. Sunce je upravo izlazilo i zlatilo vrh planine, i svaku hridinu obasjavalo u radosti jednog predivnog jutra. Visoko je podigao orla i rekao mu: »Orle, ti si orao. Pripadaš nebu a ne ovoj zemlji. Raširi svoja krila i leti!«
Orao je pogledao unaokolo, zadrhtao kao da je ispunjen novim životom - ali poletio nije. Tada ga prirodoslovac okrene da gleda direktno u sunce.
I iznenada, ptica je raširila svoja snažna krila, i uz krik orla poletjela, sve više i više i nikada se više nije vratila.
Bio je on orao iako je bio uzgajan i pripitomljen kao kokoš.
Stvoreni smo na sliku i priliku Božju, ali ljudi su nas podučavali, da mislimo kao kokoši, i još razmišljamo kao kokoši, iako smo u stvarnosti orlovi…..
Raširite svoja krila i letite! I ne budite nikad zadovoljni dobačenim mrvicama!